<< Назад

Месна заједница „Черевић"

Јована Грчића Миленка бр. 52, 21311 Черевић
Телефони 876-970 и 876-021, фаx 876-970

Тешко да се ко у Војводини може, попут Черевићана, похвалити тако богатим хронолошким континуитетом историје свога места . Сведоци тога су записи у богатој литератури и поставка Завичајног музеја у пет одељења са оригиналним експонатима месног карактера. Трагови насеља потичу још од каменог доба, а о присуству Римљана сведоче миљокази. Черевић се у историји први пут спомиње 1237. године кад га угарски краљ Бела IV дарује фратрима цистерцитског реда у Петроварадину. Из богате историје места навешћемо да је свој грб на општинском печату Черевић добио 1854. године, а да је путничко пристаниште омогућавало да чувена бечка “Бела лађа” пристаје у Черевићу све до 1918. године.

Поред многобројних бораца и жртава Черевић је дао и народног хероја Димитрија Лазарова Рашу, најмлађег борца коме је за живота уручено ово највеће ратно одликовање.Душан Савић-Дода био је први војвођански партизански лекар.

У плејади чувених Черевићана има још читав низ знаменитих људи. Међу њима су свакако сликар Миленко Шербан и вајар Јован Солдатовић, афирмисани уметници нашег савременог ликовног стваралаштва.

Данас Черевић, који се налази на надморској висини од 84 до 183 метра, са 650 домаћинстава броји око две хиљаде становника и једна је од највећих месних заједница у општини Беочин.Десет одсто становника бави се пољопривредом и располаже са око 800 хектара обрадивог земљишта.

Своје слободне време Черевићани употпуњују ангажовањем у фудбалском и шаховском клубу Сремац, ловачком удружењу и добровољном ватрогасном друштву. Село има пошту, основну школу до четвртог разреда, предшколско одељење и амбуланту.

Черевић има православну, римокатоличку, адвентистичку и назаренску цркву. Поред православног, римокатоличког и назаренског у Черевићу постоји и јеврејско гробље.

Као славу села и Дан месне заједнице Черевићани прослављају Светог Прокопија - 21. јули.

Погледајте галерију фотографија МЗ Черевић